+10 ОТРОВНИХ ГУШТЕРА - Врсте и фотографије

Гуштери су група животиња које имају идентификовано је више од 5.000 врста око света. Сматрају се успешним због своје разноликости, али и зато што су успели да окупирају готово све екосистеме на глобалном нивоу. То је група са унутрашњим варијацијама у погледу морфологије, репродукције, храњења и понашања. Многе врсте се налазе у дивљим подручјима, док друге настањују урбана мјеста или у њиховој близини, а управо зато што су блиске људима често постоји забринутост о томе које би врсте могле бити опасне за људе.

Неко време се сматрало да су врсте гуштера или гуштера који су били отровни веома ограничени, међутим, недавне студије су показале да је много више врста него што се првобитно веровало способно да производи отровне хемикалије. Иако већина заправо није обучена зубним структурама за директно цијепљење отрова, он може ући у крвоток жртве заједно са слином након што су зуби узроковали угриз. С обзиром на горе наведено, у овом чланку на Беттер-Петс.нет желимо да разговарамо са вама о врсте отровни гуштери који постоје. Као што ћете видети, већина отровних гуштера припада род Хелодерма и Варанус.

Мексички шкорпион (Хелодерма хорридум)

Мексички шкорпион (Хелодерма хорридум) је нека врста гуштера који је угрожен због притисака које његово становништво трпи због неселективног лова, с обзиром на његову отровну природу, али и илегална трговина јер му се приписују и лековита и афродизијачка својства, па се у многим случајевима завршава и као животиња -пратилац.

Карактерише га мера око 40 цм, робустан, са великом главом и телом, али кратким репом. Боја се разликује по телу, између светлосмеђе до тамне са комбинацијама између црне и жуте. Нађено је углавном у Мексику, дуж пацифичке обале.

Гила чудовиште (Хелодерма суспецтум)

Чудовиште Гила или Хелодерма суспецтум настањује сушне просторе на северу Мексика и југу Сједињених Држава. Мери око 60 цм, има прилично тешко тело, што му ограничава кретање, па се креће споро. Ноге су му кратке, иако има снажне канџе. Његова боја може укључивати ружичасте, жуте или беле ознаке на црним или смеђим љускама.

Месоједа је, храни се између осталог глодавцима, малим птицама, змијама, инсектима, жабама и јајима. Заштићена је врста, јер се налази и у стање рањивости.

Гуштер или шкорпион са перлама (Хелодерма цхарлесбогерти)

Цхакуирадо, шкорпион или гватемалски гуштер (Хелодерма цхарлесбогерти) То је из Гватемале, настањују суве шуме. На његову популацију снажно утичу уништавање станишта и илегална трговина врстом, због чега се и налази критична опасност од изумирања.

Храни се углавном јајима и инсектима, носећи арбореалне навике. Боја тела је црна са жутим неправилним мрљама.

Комодо змај (Варанус комодоенсис)

Ужасни змај Комодо је ендемска за Индонезију а може мерити до 3 метра у дужину и тежити око 70 кг. Дуго се мислило да овај, један од највећих гуштера на свијету, није отрован, али је због мјешавине патогених бактерија које настањују његову пљувачку, угризавши жртву, импрегнирао рану слином која је завршила за изазивајући сепсу у плену. Међутим, накнадне студије су показале да то има способни су да производе отров, што има значајне ефекте на жртве.

Ове животиње су активни ловци на живи плен, иако се могу хранити и стрвином. Једном када угризу плијен, чекају да дјелују на отров и он се сруши прије него га наставе растргати и појести.

Змај Комодо уврштен је на црвену листу Угрожене врстеЗбог тога су успостављене стратегије заштите.

За више информација о отрову Комодо змаја можете прочитати овај други чланак на тему Да ли је Комодо змај опасан за људе?

Монитор саване (Варанус екантхематицус)

Још један отровни гуштер је Саваннах Монитор (Варанус екантхематицус). Дебелог је тела, као и кожа, за коју му се приписује имунитет на уједе других отровних животиња. Може мерити до око 1,5 метара а глава му је широка, са уским вратом и репом.

Поријеклом је из АфрикеМеђутим, уведен је у Мексику и Сједињеним Државама. Храни се углавном пауцима, инсектима, шкорпионима, али и малим кичмењацима.

Гоанна (Варанус вариус)

Гоанна (Варанус вариус) је дрвенаста врста ендемски за Аустралију. Насељава густе шуме, унутар којих може путовати великим површинама. Велике је величине, мери до нешто више од 2 метра и тежи приближно 20 кг.

С друге стране, јесу месождери и чистачи. Што се тиче боје, она је између тамно сиве и црне боје, а на телу може имати црне и кремасте мрље.

Митцхелл монитор за воду (Варанус митцхелли)

Митцхелл монитор за воду (Варанус митцхелли) живи у Аустралији, посебно у мочварама, рекама, лагунама и у водна тела генерално. Такође има способност да буде дрвеће, али увек на дрвећу повезаним са воденим површинама.

Има разноврсна исхрана, који укључује водене или копнене животиње, птице, мале сисаре, јаја, бескичмењаке и рибе.

Варанус Аргус или жуто-пегави (Варанус паноптес)

Међу најотровнијим гуштерима, варанус Аргус или жуте мрље (Варанус паноптес). Налази се у Аустралија и Нова Гвинеја а женке мере до 90 цм, док мужјаци могу достићи 140 цм.

Распрострањени су по различитим типовима копнених станишта, а такође и у близини водених површина, и налазе се одлични багери. Њихова исхрана је веома разноврсна и укључује различите и мале кичмењаке и бескичмењаке.

Монитор са бодљикавим репом (Варанус ацантхурус)

Монитор са бодљикавим репом (Варанус ацантхурус) дугује своје име присуству бодљикаве структуре на репу, коју користи у одбрани. Мале је величине и живи углавном у сушним подручјима, будући да је добар багер.

Његова боја је црвенкасто браон, са присуством жутих мрља. Њихова исхрана се заснива на инсектима и малим сисарима.

Гуштер без ушију (Лантханотус борнеенсис)

Гуштер без ушију (Лантханотус борнеенсис) То је ендемична за нека подручја Азије, настањују тропске шуме у близини река или водених површина. Иако им недостају одређене спољне структуре за слух, успевају да чују, а такође су способни да емитују одређене звукове. Мере су до 40 цм, ноћне су и месождерке, хране се раковима, рибама и црвима.

Није увек било познато да је ова врста отровна, међутим, недавно је било могуће идентификовати жлезде које производе токсичне материје, које имају антикоагулантни ефекат, иако није тако моћан као код осталих гуштера. Уједи ове врсте нису смртоносни за људе.

Отров гуштера из рода Хелодерма

Угриз ових животиња је прилично болан А када је изазван код здравих људи, они се могу опоравити. Међутим, понекад могао бити смртоносанјер изазивају значајне симптоме код жртве, као што су, гушење, парализа и хипотермија, па се случајеви морају хитно рјешавати. Ови гуштери из рода Хелодерма не инокулишу отров директно, али када поцепају кожу жртве, излучују токсичну супстанцу из специјализованих жлезда и она тече у рану, улазећи у тело плена.

Овај отров је коктел различитих хемијских једињења, као што су ензими (хијалуронидаза и фосфолипаза А2), хормони и протеини (серотонин, хелотермин, гилатоксин, хелодерматин, ексенатид и гилатид, између осталих).

Нека од ових једињења садржаних у отрову ових животиња су проучавана, као што су гилатида (изолована из чудовишта Гила) и ексенатид, који изгледа да представљају изненађујуће користи код болести као што су Алцхајмерова болест и дијабетес типа 2, редом.

Отров гуштера из рода Варанус

Неко време се сматрало да су само гуштери из рода Хелодерма отровни, међутим, касније студије су показале да токсичност је присутна и у роду Варанус. Они имају отровне жлезде у свакој вилици, које теку кроз специјализоване канале између сваког пара зуба.

Отров који ове животиње производе је а ензимски коктел, слично оном код неких змија и, као у групи Хелодерма, не могу га инокулирати директно жртви, али приликом угриза отровна твар продире у крв заједно са пљувачком, узрокујући проблеме згрушавања, стварајући тако мождани удар, плус хипотензија и шок који се завршава колапсом онога који је претрпео угриз. Класе токсина идентификоване у отрову ових животиња су протеини богати цистеином, каликреином, натриуретичким пептидом и фосфолипазом А2.

Јасна разлика између рода Хелодерма и Варанус је у томе што се у првом отров преноси кроз зубне канале, док се у другом супстанца излучује из међузубних подручја.

Неке несреће људи са овим животињама завршиле су се фатално, јер жртве на крају крваре. С друге стране, они који се лече брзо успевају да се спасу.

Гуштери су погрешно сматрани отровним

Обично се у разним регијама стварају неки митови о овим животињама, посебно у погледу њихове опасности јер се сматрају отровним. Међутим, ово се показало као погрешно увјерење да много пута нанесе штету групи становништва због неселективног лова, посебно код гуштера који се појављују код куће. Погледајмо неке примере гуштери и гуштери који се сматрају грешком отровно:

• Гуштер алигатор, змијски гуштер или шкорпион гуштер (Геррхонотус лиоцепхалус).
• Планински гуштер Аликанте (Барисиа имбрицата).
• Мали змајеви (Аброниа таениата И Аброниа граминеа).
• Лажни камелеон (Пхриносома орбицуларе).
• Храстова шума (Плестиодон линке).

Уобичајена особина отровних врста гуштера је да се већина налази негде стање рањивости, доводећи их у опасност од изумирања. То што животиња може бити опасна не даје нам право да је уништимо, без обзира на последице које то доноси на врсту. У том смислу, сви облици живота на планети морају бити вредновани и поштовани у одговарајућој димензији.

Ако желите да прочитате још чланака сличних Отровни гуштери - Врсте и фотографије, препоручујемо да уђете у наш одељак о занимљивостима света животиња.

Библиографија

• Муниз-Мартинез Р. и Ројас-Перез, М. (2009). Нови рекорд мексичке шкорпије Хелодерма хорридум (Рептилиа: Хелодермидае) у Дурангу, Мексико. Мексички часопис за биодиверзитет, 80 (3), 871-873. Доступно на: хттп://ввв.сциело.орг.мк/сциело.пхп?сцрипт=сци_арттект&пид=С1870-34532009000300030&лнг=ес&тлнг=ес.
• Нери Цастро, Е., Валле, М. и Алагон Цано, А. (2019). Отровни гмизавци у Мексику. УНАМ. Доступно на: хттп://ввв.ревиста.унам.мк/вол.15/нум11/арт86/
• Фри, Б., Врое, С., Тееувиссе, В., Осцх, МВ, Морено, К., Ингле, Ј., Мцхенри, Ц., Феррара, Т., Цлаусен, П., Сцхеиб, Х., Винтер , К., Греисман, Л., Роелантс, К., Веерд, ЛВ, Цлементе, Ц., Гианнакис, Е., Ходгсон, В., Луз, С., Мартелли, П., Крисхнасами, К., Коцхва, Е., Квок, ХФ, Сцанлон, Д., Карас, Ј., Цитрон, Д., Голдстеин, ЕЈ, МцНаугхтан, ЈЕ и Норман, Ј. (2009). Централна улога отрова у грабежљивости од стране Варанус комодоенсис (Комодо змај) и изумрлог џина Варанус (Мегаланиа) присцус. Зборник радова Националне академије наука. Доступно на: хттпс://ввв.пнас.орг/цонтент/пнас/106/22/8969.фулл.пдф
• Перез-Рамос, А., Санцхез, И., Хонтециллас, Д. и Абелла, Ј. (2019). Пратите гуштере (Скуамата, Ангуиморпха, Варанидае) из Ел Церро де лос Баталлонес. Доступно на: хттпс://ввв.ресеарцхгате.нет/публицатион/334051018
• Пенгуилли, М., Морено, А., Маиер-Гоиенецхеа, И. и Пинеда, Г. (2011). Опажање о гуштерима које неки Отоми, Нахуас, Тепехуас и местизови у држави Хидалго у Мексику сматрају штетним. Аутономни универзитет државе Хидалго. Доступно на: хттпс://ввв.уаех.еду.мк/инвестигацион/ицби/ЛИ_Етнобиоло/Ангел_Морено/Пенгуилли_етал.пдф